/ Blog

ДА БИ БИО ЗДРАВ, МОРАШ ДА ВОДИШ РАЧУНА О СВОМ УНУТРАШЊЕМ СВЕТУ

Идеја број 17
(ЗДРАВЉЕ)

Човек је сложено биће. Између осталог, човек се састоји од духа и тела, од спољашњег и унутрашњег човека. Спољашњи и унутрашњи човек су тесно повезани. Стање духа се одсликава и утиче на тело и стање тела се одсликава и утиче на дух.
Виктор Франкл, неуропсихијатар, који је у Другом светском рату био затвореник у логору, проучавао је који су то фактори који утичу на то да неко од логораша преживи, а неко не. Узео је у обзир телесно здравље, генетске предиспозиције, грађу тела, склоности. Међутим, по његовим закључцима, ништа од тога није пресудно. Пресудно за преживљавање је оно што се налази у самом човеку. Франкл је запазио да су грмаљи, планине од људи, и физички доминантни, често били највећи слабићи, да су психички пуцали много пре осталих и да су, или извршавали самоубисто, или се предавали и просто умирали. Насупрот њима, физички неразвијени људи који су имали богат унутрашњи свет, као што су интелектуалци, уметници, религиозни, били су много отпорнији на све опасности које су долазиле споља и контролисали су своје тело, извлачећи из њега онолико снаге колико је потребно да би се преживело.
Такође, Франкл у својој књизи Зашто се нисте убили наводи још примера утицаја духа на тело. Он је приметио да у логору, наравно, нико није прао зубе, али, такође, да зубобоље и каријеси никада нису представљали проблем. Такође је и сам био купан хладним тушевима на спољашњој температури од -1 или -2 степена целзијуса, али се никада није прехладио, нити добио упалу плућа, чак ни кијавицу.
Дух је веома битан и њиме треба да се бавимо што чешће, да одржавамо и развијамо наш унутрашњи свет. Као што је снага оно око чега се цело тело окреће, тако се цео дух окреће око смисла. Уколико пронађемо властити смисао живота и радимо на његовом испуњењу, постићи ћемо висок степен развијености духа. То ће у великој мери утицати и на наше телесно здравље. Када откријемо свој смисао и радимо на њему, телу више није битно колико хране уноси или колико има сна, и наравно, никада не заказује, као она тела чији је дух раслабљен. Развијени дух је најснажнији могући имунитет, а развијање и испуњавање сопственог смисла сигурни лек, чак и за неизлечиве болести. Познати су примери исихаста, хришћанских аскета, који су по четрдесет година јели једва шаку хране дневно и спавали веома мало, а чија су тела била веома здрава и витална.
У стању нашег здравља, стање нашег духа игра огромну улогу, коју често занемарујемо. Никола Тесла је једном рекао: „Онога дана када наука почне проучавати нефизичке, духовне појаве, у наредних десет година напредoваће више него у свим ранијим вековима своје историје“. Ову Теслину мисао могли бисмо применити и на себе: Онога дана када се више будемо бавили нашим унутрашњим, духовним човеком, у наредних годину дана напредоваћемо више него у току целог свог претходног живота, чак и на равни сопственог телесног здравља.