/ Бит издаваштво

Реч уредника о "Велелепоти секунде"

Свако од нас је још као дете, замишљао, прижељкивао и осећао живот као Рајску лепоту тајновитог, привлачног, бекрајног а недоживљеног, надолазећег искуства. О колико животне силе, вечне и непресушне, чинило се тада, је било у нама. Свака наша милисекунда постојања је била врело вере, наде и љубави. Намеће се питање са болним уздахом где је и зашто је тај и такав живот из нас одраслих данас ишчезао? Када и зашто смо убили себе? Или нас је можда други неко убио??? Хтели бисмо знати, но не знамо? Не сећамо се тога дана ни часа! Као да је дошао неприметно и тихо, као лопов ноћу, и однео нам оно најдрагоценије у нама. Узео нам душу!!! Узео нам душу???
Тако, дакле??? Узео нам душу!!!
Е па неће моћи!!! Викну из свег гласа као из сна пробуђени, истини у очи загледани, инатни Србенда уз неизбежан тресак песницом у астал, од које сво здање задрхта и земља се затресе!!! Ако сам до сад био слеп, ако сам глув и нем био, нисам више!!! Ево прогледах!!! Ево проговорих!!! Ево мртав бејах, и оживех!!! Сад те знам ко си и какав си!!! Знам, и од кога се плашиш и од чега дрхтиш, варалицо и бестидниче, проклетињо и губитниче!!! Вратићеш ми све што си ми отео и то не само мени већ и многој мојој браћи. У пакао ћеш отићи, злотворе, ђаволе јер је то твој избор али не и мој и не оних који Бога љубе!!!
Христе Боже, опрости мени сину блудноме, који сам све имање душе своје, које ми на дар бесцени даде, расточио, прокоцкао, прокурвао и попио!!! И наг остах!!! И Бос!!! Жедан и гладан!!! У земљи туђој и страној, без брата свога, без иког свога!!! Странац и себи и Теби!!! Прими ме Оче али не више као сина, јер згреших и Небу и земљи!!! Прими ме као једног од слугу твојих!!!
А Отац наш, кад ме угледа где се враћам Њему, рече: Уготовите теле угојено и вина донесите да једемо и да пијемо да се веселимо, јер гле, овај син мој љубљени, мртав беше и оживе. А мени стави
прстен на руку и врати ме у славу и част Царског достојанства.
О Велелепоте секунде живота оних које Господ Бог удостоји Царске милости и дара усиновљења!!!
Ево пред нама изнова дара Живота, као некад са почетка наше приче!!! Хоћемо ли бити деца невина и чиста али свесна, одрасла и одговорна и ући и осетити врело радости поновног рађања у наручју Светлости!!!
У Светлости???
Да, за навек у Светлости!!!
О велеужаса секунде живота оних који, на супрот сину покајноме, буду чули речи истините: Идите од мене, проклети у огањ вечни који је припремљен ђаволима и слугама његовим!!!
Нека тако не буде!!!
Никоме!!!

Хаџи Душан Милошевић,
уредник Бит издаваштва
www.bitizdavastvo.com