/ Blog

Za čim žalimo?

Prisustvo smrti u našim mislima je često najmoćniji lek da se osvestimo.

Zamislite čoveka koji umire. Leži na postelji nemoćan i ispijen. Smrt je tu. Čovek oseća njeno prisustvo. Podvlači crtu ispod potrošenih meseci i godina, i kao poraženi general gleda u dane koji su prošli, kao svoju razbijenu vojsku posle bitke. Čovek u jednom takvom trenutku zasigurno žali za nečim. Da li čovek na samrtnoj postelji žali što više vremena nije proveo na internetu, što nije odgledao više serija ili što nije malo više odmarao?
Prisustvo smrti u našim mislima je često najmoćniji lek da se osvestimo. Kada neko umre u našoj blizini, primećujemo kako sve glupe, plitke i površne teme i brige nestaju. Svi u blizini smrti odjednom imaju ispravan pogled na život.
Kada su generali u Rimu trijumfalno ulazili u grad, na dvokolici, tik pored njih, uvek je stajao rob, koji je držao lovorov venac iznad glave generala-pobednika. Njegov zadatak je bio da u uho generala neprestano ponavlja samo dve reči: memento mori/ sećaj se smrti.
Sećanje na smrt zadržava pravi pogled na život. U suprotnom general, kome hiljade ljudi kliču ime, brzo bi bio ubeđen da je mnogo više od onoga što jeste. Kada počnemo da lutamo u životu i da radimo pogrešne stvari, zamislimo sebe na samrtnoj postelji i upitajmo se za čim ćemo žaliti u tom trenutku.