/ Blog

ПРЕ И ПОСЛЕ СВАКОГ ПОСТУПКА ПОСТАВИ СЕБИ ПИТАЊЕ

Идеја број 49
(ОДНОС ПРЕМА СЕБИ)

Најцитираније књижевно дело у историји светске књижевности, после Библије, јесте Шекспиров Хамлет. Веома је интересантно како почиње ова непревазиђена трагедија. Замислите да сте читалац или да сте гледелац у позоришту. Прва сцена испуњена је мраком, ништа се не види. Одједном из мрака израња дубок мушки глас који поставља питање: „Ко је тамо?“.
У оквиру драме ово питање поставља Бернардо. Он је стражар и очекујући смену, учини му се да чује кораке, па поставља ово питање. Међутим, Шекспир је један од највећих писаца на свету, управо зато што може да се тумачи на неколико различитих, али заправо, исправних начина. Шекспир ово питање одапиње као стрелу да би погодио сваког читаоца и сваког гледаоца своје трагедије. Шекспир, заправо, поставља питање: „Ко си ти који ово гледаш?“, и „Ко си ти који ово читаш?“, „Ко је тамо?“.
Ово је питање о преиспитивању и има исту ону тежину којим започиње и Библија. Адам и Ева су срећно живели у едемском врту. Једина забрана коју су имали јесте да не смеју да једу плод са дрвета познања добра и зла. Међутим, змија је наговорила Еву да проба забрањени плод, а затим је Ева послужила Адама и он је пристао да узме забрањено. Чим је окусио плод и схватио шта је то зло, Адам је увидео да је го. И пре овог кршења забране Адам је био го, међутим и његова и Евина нагота биле су чедне и чисте. Они су били голи као што су бебе голе. Међутим, после упознавања зла, Адам своју наготу види другачије, и пошто чује да долази Господ, Адам скаче у један жбун да би се сакрио од Бога. Управо у том тренутку, појављује се питање о коме говоримо. Бог озбиљним гласом пита: „Адаме, где си?“.
Ово није просторно питање. Бог је Свевидећи и Он, наравно, зна где се Адам сакрио, човек не може умаћи Божјем погледу. Ово питање које Господ упућује Адаму је питање преиспитивања. Бог заправо пита: „Адаме, где си? Где се налазиш после учињеног греха? Схваташ ли шта си урадио?“. На велику жалост, Адам ће на ово питање одговорити као што би одговорио и скоро сваки савремени човек. Уместо да се преиспита и схвати где се налази после греха, и да тражи опроштај од Бога и покаже покајање, Адам ће одговорити „Го сам па сам се сакрио“. Његов одговор је буквалан и погрешан.
Међутим, питање које је упућено Адаму и питање којим Шекспир отвара једну од својох најбољих трагедија, права су питања, и увек их треба постављати пре и после било ког поступка.
Пре него што се у било шта упустимо, прво себе треба да питамо оно што нас пита Шекспир „Ко је тамо?“. Захваљујући овом питању, (а ако га често себи постављамо, постајаћемо све искренији и поштенији према себи) анализираћемо своје слабости и снаге, своје прилике и претње.
И, наравно, после сваког поступка, а нарочито после великих догађаја у нашим животима, позитивних, а нарочито негативних, треба себи да постављамо питање које је Бог упутио Адаму: „Где си?“. То питање, ако почнемо себи често да постављамо, пробудиће нас и разбудити, да не бисмо залутали на странпутицу.
Оба питања представљају праве дијаманте. Ако знамо да те дијаманте наплатимо, учинићемо наш живот богатим.
Оба ова питања треба да као удице закачимо за своје мисли, али чврсто, да никако не могу да се откаче и да нас никада не оставе на миру, како бисмо ми успели да будемо увек у миру са самима собом.