/ Blog

Praćka Davidova

Često stvari u životu obavljamo onako kako se očekuje od nas. Odaberite oružje sa kojim ste najubojitiji i radite stvari na svoj način, bez straha šta će vam drugi na to reći.

Kada su se filistejska i izrailjska vojska našle jedna naspram druge, ulogorene na padinama brda i razdvojene dolinom, čekao se konačan okršaj. Ipak, pre konačnog sukoba iz filistejskih redova, svakoga dana je pred Izrailjce izlazio čovek veliki poput diva. Zastrašujućim izgledom, gromoglasno je izazivao bilo kog Izrailjca na megdan. Njegovo ime je bilo Golijat. Kada god bi se Golijat pojavio pred njima, Izraeljcima se ledila krv u žilama, pognuli bi glavu od straha i čekali da se taj džin negde skloni izvan njihovog vidokruga. Jednog dana među Izrailjcima se našao David, mladić koji je došao da poseti svoja dva brata vojnika. Kada je video Golijatovu bahatost i izraeiljski strah, odlučio je da se odazove pozivu na megdan, uveren da Golijat prkosi samome Bogu,i da na to nema pravo. Izraeljski car Saul se obratio Davidu "Ne možeš ti ići na megdan...jer ti si dete, a on je vojnik"
"Da, ali ja ne idem da u borbi predstavljam sebe, nego vojsku i Boga, i pošto njih predstavljam imaću i njihovu snagu na megdanu." Saul je zavrteo glavom kao da David govori naivne stvari, a on kao car, dobro zna da bi Golijatu na megdan trebalo da izađe prekaljeni i iskusni vojnik. Ipak, u nedostatku takvog vojnika, Saul je popustio, pa je dao Davidu svoju ratnu opremu. David je stavio bronzanu kapu i oklop na sebe. Pripasao je mač za svoj pojas, ali je ubrzo shvatio da mu ništa od tog oružja ne odgovara.
"Mogu li sve ovo da zbacim sa sebe i da se borim na svoj način, ne treba mi ovo oružje?" Car Saul je drugi put zavrteo svojom glavom i sada je u sebi bio ubeđen da ispred njega stoji već mrtav čovek. "Možeš" sumnjičavo je promrljao. Tada je David krenuo goloruk na Golijata sa pastirskim štapom i pet kamenova koje je stavio u torbu.
Golijat je navikao da ispred sebe u borbi ima vojnike do zuba naoružane, pa kada je naspram sebe ugledao golobradog i golorukog mladića, poče da se smeje grohotom što su mu takvog poslali na megdan. "Jesam li ja pseto, pa ideš na mene štapom...", smejao se toliko da se skoro zagrcnuo.
David se nije obazirao na to što već drugi put u istom danu sumnjaju u njega. Istrčao je samouvereno pred Golijata, pozvao u sebi Božju pomoć, dohvatio kamen iz torbe, stavio ga u praćku, zažmurio na jedno oko, naciljao, pa potegnuo iz sve snage. Kamen je udario diva posred čela. Golijat se od udarca neočekivano zatetura, a zatim pade koliko je dug. David hitro u par koraka dotrča do Golijata, oštrim pokretom zgrabi njegov mač, izvuče ga iz korica, pa njime poseče posrnulog diva. Bez obzira na to što su sumnjali na njega, David nijednog trenutka nije odustao od sebe.
Često stvari u životu obavljamo onako kako se očekuje od nas. Sa druge strane, svaki čovek je jedinstveno biće i svako ima poseban način da izrazi svoju hrabrost, svoju kreativnost, svoju inteligenciju, svoje misli i osećanja. Odbacite šlem, štit i mač, ako vam ne odgovaraju u borbi, koliko god to nelogično izgledalo. Odaberite oružje sa kojim ste najubojitiji i radite stvari na svoj način, bez straha šta će vam drugi na to reći. To je jedini način da se čovek ostvari na najdivniji mogući način..