/ Blog

НАОШТРИ СВОЈ УМ

Идеја број 54
(ОДНОС ПРЕМА СЕБИ)

Пример:

Постоји прича о једном чвору која се тиче сваког од нас. Предање каже да је давно у прошлости фригијска престоница остала без краља. Да би решило проблем новог владара, пророчиште је одредило да први човек који уђе у град на воловским колима постане краљ. После извесног времена у град је ушао човек на воловским колима по имену Гордије.
Чим је постао краљ своја воловска кола је посветио храму, а затим их везао за једну ограду чвором који није било могуће одвезати. Тада је пророчиште дало још једно своје пророчанствао. Пророчиште је рекло да ко успе да одвеже Гордијев чвор, постаће владар целога света.
Поуздани историјски извори наводе да се 333. г. пре Христа у фригијској престоници обрео Александар Македонски и да је у том граду презимио са војском. Александар је чуо причу варвара: „Ко одреши чвор постаће владар света“. Зато је Александар једног дана дошао до чвора са чврстом намером да га одреши. Међутим, узлови чвора су били толико испреплетани, а крајеви толико невидљиви, да је Александар схватио да никако не може да одреши чвор. Тада је после извесног премишљања из својих корица извукао блистави и оштри мач и пресекао чвор по половини. Узлови су се рапетљали, а крајеви постали видљиви.
Александар је успео да разреши чвор и тада рекао чувену реченицу: „Није битно на који се начин чвор одвезује“. После неколико година Александар је заиста постао владар света.

Објашњење:

Свако од нас има неки свој чвор у животу. Неко има чвор у послу, неко чвор са новцем, неко чвор у здрављу, неко чвор у љубави. Узлови нашег чвора изгледају нам толико испреплетани, а крајеви толико невидљиви, да нам се чини као да је немогуће да одрешимо тај наш чвор у који смо се запетљали.
Како време пролази тај наш проблем, наш чвор, толико нас стеже да не можемо да дишемо пуним плућима. Чини нам се као да је то чвор на омчи која се све више стеже око нашег врата. Кад бисмо одрешили тај чвор који нас мучи, ми свакако не бисмо постали владари света, али бисмо постали суверени владари својих живота, што је подвиг раван подвигу владања светом.
Постоје два начина на која можемо решити своје чворновате ситуације. Први начин је да чвору приђемо са једним јаким и изграђеним смирењем, да полако и стрпљиво пратимо узлове и начине на које смо се запетљали у животни проблем, а затим да спорим и правовременим потезима кренемо да одрешујемо чвор.
Други начин је много лакши, бржи и једноставнији. То је начин Александра Македонског. Потребно је да оштрим мачем пресечемо чвор на пола и тако га се отарасимо. Међутим, за овај други начин, осим одлучности, потребан је и оштар мач. Тај мач који нам је једини потребан у свим животним проблемима јесте наш ум. Међутим, веома често, хтели ми то или не, савремени начин живота отупљује нашу оштрицу: немамо времена, заборављамо, боримо се за живот и породицу, робујемо забави или пороцима, уживамо и размекшавамо се у комфору... Наш ум због свега тога често занемарујемо, и није ни чудо што је то наше веома моћно оружје тупо и неупотребљиво.
Треба урадити праву ствар. Треба наоштрити свој ум како би постао толико бритак, да ниједан чвор у нашем животу не може да му представља препреку. Ум се оштри на неколико начина. Потребно је да се бавимо њиме; а затим, потребно је да читамо, да размишљамо, и да слушамо друге на прави начин. Када изоштримо свој ум, успећемо да пресечемо сваки чвор који нас мучи и заиста ћемо у потпуности постати владари својих живота.