/ Blog

КАДА БАНКРОТИРАШ, НЕ ГУБИШ, НЕГО ПОВЕЋАВАШ СВОЈУ ИМОВИНУ

Идеја број 31
(ПОСАО)

Објашњење и пример:

У савременом свету, човек има посебно страхопоштовање према банкроту или неуспеху. На банкрот или неуспех гледа као на Страшни суд после кога више никада неће моћи да живи.
Пре него што је развио свој посао и постао један од најбогатијих људи на свету, Хенри Форд је банкротирао седам пута. Очигледно је да је његов однос према банкроту био другачији, него код већине људи. Када нам пропадне посао, треба да знамо да нисмо пропали ми. Банкрот са собом носи две пожељне и добре ствари: разочарање и подвлачање црте.

Разочарање је једна од најлепших ствари која може да нам се догоди, иако је непријатна. Реч разочаран, ако се етимолошки анализира значи „онај који није више замађијан, заслепљен, онај који више није очаран“, дакле он је раз –очаран. Банкрот нам заправо скида копрену са очију и помаже нам да схватимо где се налазимо у одређеном тренутку. После њега увек подвлачимо црту. То што нам казује где се налазимо, не значи да је ту наше једино и искључиво место, како многи погрешно закључе. Не, то само значи да још нисмо стигли на оно место на које смо кренули, а мислили смо да јесмо.
Када бисте на путовању до мора промашили град у коме вам је резервисан хотел, да ли бисте били захвални неком пролазнику који би вам рекао: „Пријатељу, промашио си, ово није одредиште на коме мислиш да јеси. Окрени се, врати се мало уназад, па ћеш стићи тамо где си се запутио“. Или бисте, можда, били захвалнији и срећнији да безнадежно лутате погрешним градом.
Кључни разлог због кога се људи плаше банкротирања јесте тај што мисле да ће, ако банкротирају, све изгубити. Међутим, то ни у ком случају није тачно. Људи су заварани јер немају праву дефиницију имовине.
Када је већ био један од најбогатијих људи на свету Хенри Форд је одговарао на питања једног новинара. Новинар га је упитао о његовој имовини. Форд је без много размишљања рекао: „Поседујем милионе долара, фабрике, аутомобиле, сировине и некретнине. Међутим све то представља само двадесет пет процената моје укупне имовине.“ Новинар га је изненађено и зачуђено погледао, нестрпљиво очекујући да чује шта Форд још, поред тога, поседује. „Осталих седамдесет пет процената онога што имам“, наставио је Форд, „јесте организовано знање Фордове организације.“
Човек који је седам пута банкротирао да би на крају на величанствени начин успео, преноси нам кроз овај одговор једну веома важну поруку. Без сумње, највреднија имовина коју је Хенри Форд имао јесте његов мозак. Одмах затим следе мозгови његових сарадника, јер је захваљујући њиховом усаглашавњу прикупљена остала физичка имовина коју је Форд контролисао. Ако би се одједном уништиле све фабрике које компанија Форд поседује, све машине, све сировине и сви готови производи, сви направљени аутомобили као и последњи долар у свим банкама, Форд још увек не би банкротирао јер би му остало 75 процената његове имовине, коју не може да изгуби. Мозак и мозгови који су створили Фордов посао, веома би брзо дуплирали, све уништено. Због тога ниједан банкрот није страшан, ако заиста знамо да оно највредније и највеће у нашој имовини не можемо да изгубимо. Нама ће увек на располагању бити 75 процената наше имовине, а то је наш мозак и знање о послу које кроз њега организујемо. Зато и када дође банкрот, он нам заправо не смањује имовину, јер иако нам нестане новац и материјални део имовине, онај други део много моћнији и пресуднији постаје већи и богатији. Тај део је наш мозак и наше знање о послу, а банкрот ће само увећати знање и искуство.