/ Blog

ДА БИ БИО ЗДРАВ, МОРАШ ДА ВОДИШ РАЧУНА О СВОМ УНУТРАШЊЕМ СВЕТУ

Идеја број 17
(ЗДРАВЉЕ)

Објашњење и пример:

Човек је сложено биће. Већина религија и философија, а и наука, говоре да се човек састоји из неколико делова. Све оне препознају да се човек, између осталог, састоји од духа и тела, од спољашњег и унутрашњег човека. Спољашњи и унутрашњи човек су тесно повезани. Стање духа се одсликава и утиче на тело и стање тела се одсликава и утиче на дух.
Виктор Франкл, неуропсихијатар, који је у Другом светском рату био затвореник у логору, проучавао је који су то фактори који утичу на то да неко од логораша преживи, а неко не. Узео је у обзир телесно здравље, генетске предиспозиције, грађу тела, склоности. Међутим, по његовим закључцима, ништа од тога није пресудно. Пресудно за преживљавање је оно што се налази у самом човеку. Франкл је запазио да су грмаљи, планине од људи, и физички доминантни често били највећи слабићи, да су психички пуцали много пре осталих и да су, или извршавали самоубисто, или се предавали и просто умирали. Насупрот њима, често физички неразвијени људи, али они који су имали богат унутрашњи свет, као што су интелектуалци, уметници, религиозни, били су много отпорнији на све опасности које су долазиле споља и контролисали су своје тело, извлачећи из њега онолико снаге колико је потребно да би се преживело. Такође, Франкл у својој књизи Зашто се нисте убили наводи још примера утицаја духа на тело. Он је приметио да у логору, наравно, нико није прао зубе, али, такође, да зубобоље и каријеси никада нису представљали проблем. Такође је и сам био купан хладним тушевима на спољашњој температури од -1 или -2 степена целзијуса, али се никада није прехладио, нити добио упалу плућа, чак ни кијавицу.
Дух је веома битан и што чешће треба да се бавимо њиме, да одржавамо и развијамо наш унутрашњи свет. Као што је снага оно око чега се цело тело окреће, тако се цео дух окреће око смисла. Уколико пронађемо властити смисао живота и радимо на његовом испуњењу постићи ћемо висок степен развијености духа. То ће у великој мери утицати и на наше телесно здравље. Када откријемо свој смисао и радимо на њему, телу више није битно колико хране уноси или колико има сна, и наравно, никада не заказује, као она тела чији је дух раслабљен. Развијени дух је најснажнији могући имунитет, а развијање и испуњавање сопственог смисла сигурни лек, чак и за неизлечиве болести. Познати су примери исихаста, хришћанских аскета, који су по четрдесет година јели једва шаку хране дневно и спавали веома мало, а чија су тела била веома здрава и витална. У стању нашег здравља, стање нашег духа игра веома велику улогу, коју често занемарујемо.
Никола Тесла је једном рекао: „Онога дана када наука почне да проучава нефизичке, духовне појаве, у наредних десет година напредoваће више него у свим ранијим вековима своје историје“. Ову Теслину мисао могли бисмо применити и на себе и рећи: „Онога дана када се више будемо бавили нашим унутрашњим, духовним човеком, у наредних годину дана напредоваћемо више него у току целог свог претходног живота, чак и на равни сопственог телесног здравља“.